Kosarka bi bila nekje v spodnji polovici intervala. KK Union Olimpija recimo trenutno uporablja tele:
http://www.the-xtreme.com/index.php?topic=734.0

Tiamin (vitamin B1)
Ovaj vitamin ima dva naziva, a to su aneurin i tiamin. Treba istaći da se naziv tiamin puno češće koristi u stručnoj literaturi. Hemijski gledano čist tiamin je organska materija u obliku belog igličastog kristaliničnog praška. Tiamin je jedan od najduže poznatih vitamina. U ćeliji tiamin je koenzim piruvat dekarboksilaze u reakcijama oksidativne dekarboksilacije 2-oksokiselina, prvenstveno piruvata i 2 oksoglutarata. Tiamin, dakle, učestvuje u prevodjenju piruvata u acetil-CoA koji nakon toga ulazi u Krebsov ciklus, što je jedna od veza anaerobnog i aerobnog metabolizma ugljenih idrata. Tiamin je neophodan metabolizmu ugljenih hidrata. Osim toga čini se da ima i specifičnu ulogu u nervnom sustavu. Namirnice bogate tiaminom su pre svega žitarice i svi proizvodi od punog zrna žitarica (tzv. integralno brašno, integralni hleb i testenina). Mlinsko-pekarska industrija tehnološkom obradom žitarica proizvodi tzv. belo brašno od kojeg se proizvodi beli kruh koji sadrži daleko manje tiamina. Zato se ponekad u takvo brašno veštački dodaje veštački tiamin. Osim proizvoda od punog zrna žitarica, bogati izvori tiamina su i kvasac, mleko, meso, voće i povrće, orah te slične semenke.
Posledica nedostatka vitamina jest bolest beri-beri, ali ona je retka u razvijenim zemljama u koje spada i Srbija. Puno češći uzrok nedostatka tiamina je alkoholizam. Naime, poznato je da se alkoholičari izrazito slabo i neredovito hrane, a velik deo kalorija nadoknađuju kalorijama iz alkohola. Zbog toga se kod njih mogu razviti posebni neurološki poremećaji i psihoze tzv. neuritis. Osim nervnih poremećaja kod nedostatka tiamina javljaju se i kardiovaskularni poremećaji. Osim kod bolesti beri-beri tiamin može pomoći i kod alkoholizma, hronične groznice, gastrektomije, bolesti jetre, bolesti žuči, hipertireoidizma, dugotrajne infekcije, različitih crevnih bolesti, dugotrajnog stresa, neuritisa trudnica i alkoholičara.
Nije preporučljivo unositi povećane količine tiamina radi poboljšanja apetita, kod lečenja cerebralnog sindroma, umora mentalnih poremećaja i multiple skleroze, ulceroznog kolitisa i dr.

Riboflavin (vitamin B2)
Riboflavin deo je tzv. vitamin B kompleksa i još se naziva i laktoflavin. Izolovali su ga Szent-György, R. Kuhn i Th. Wager-Juregg 1933. godine iz sirutke. Gotovo istovremeno je dobijen u čistom stanju. Narančastožuti je prašak gorka okusa, njegov je rastvor žute boje. Riboflavin je deo koenzima FAD i koenzima FMN. Izoaloksazinski prsten riboflavina deluje kao reverzibilni redoks-sistem. Primera radi, važan je deo kod NADH-dehidrogenaze u respiratornom lancu, učestvuje i u prenosu vodonika u sistemu oksidativne fosforilacije. Stoga stvaranje energije u ćelijama nije moguće bez riboflavina. Većina namirnica bogatih energijom sadrži i dovoljne količine riboflavina.
Primera radi, riba, iznutrice, jaja, mleko, sir, kvasac, zeleno povrće kao sto su brokuli i spanać predstavljaju bogate izvore riboflavina. Također, dobar izvor riboflavina su i proizvodi od integralnog zrna žitarica. Treba istaći da se kuvanjem hrane gubi deo količine riboflavina u hrani. Nedovoljnim unosom riboflavina može doći do razvoja kožnih bolesti kakve su kelioza, keratitis, seboroični dermatitis, stomatitis i glositis. Također, nestašica dovodi do periferne vaskularizacije praćene svrbom i žarenjem, blefarospazmom i fotofobijom.
Riboflavin može pomoći kod opekotina, hronične groznice, gastrektomije, bolesti jetre, bolesti žuči, hiperbilirubinemije kod novorođenčadi, hipertireoidizma, dugotrajne infekcije, različitih crevnih bolesti i dugotrajnog stresa.

Nikotinamid (vitamin B3)
Vitamin B3 nije hemijski jedinstvena materija već se pod vitaminom B3 smatraju dva slična jedinjenja a to su nikotinska kiselina ili niacin i nikotinamid. Iako imenom podsećaju, nikotinamid i nikotinska kiselina nemaju nikakve direktne veze sa duvanskim otrovom nikotinom! Postoji određena strukturna sličnost, ali nikotinska kiselina i nikotinamid nemaju otrovnost nikotina, naprotiv, bez njih biohemija svake ćelije nije zamisliva. Još se nazivaju i vitamin PP, a ime dolazi od sintagme "pro pelagre" zbog osobine da leči bolest pelagru. Nikotinamid je deo koenzima NAD i koenzim NADP. Oni učestvuju u biohemijskim mehanizmima koji su uključeni u ćelijsko disanje kao prenosioci vodonika, odnosno, ti koenzimi su glavni prenosioci  energije u ćeliji.
Meso, jetra, jaja, mleko, riba, krompir, zeleno povrće i kvasac sadrže velike količine nikotinamida.
Nedostatak nikotinamida jest bolest koja se naziva pelagra. Pelagra se prezentuje kožnim poremećajima, upalom sluznice, prolivima i mučninama, vrtoglavicama, glavoboljama, neuritisom, gubitkom pamćenja i demencijom. Nju često nazivaju "3D" jer je obeležavaju dermatitis, dijareja i demencija. Česta je u područjima gde se prehrana sastoji pretežno od kukuruza. Osim toga javlja se i kod alkoholičara, u dijareji, cirozi i zloćudnim tumorima.
U slučaju hroničnog predoziranja nikotinamidom može doći do trovanja koje se ispoljava sa crvenilom, svrbom, vrućinom i osećajem brujanja. Takođe, može doći i do gastrointestinalnih tegoba te do oštećenje jetre.
Ponekad kod povećanih lipida u krvi velike doze nikotinamida mogu biti od pomoći. Takođe, mogu pomoći i u lečenju akni te šećerne bolesti kod mlađih ljudi.

antotenska kiselina (vitamin B5)
Vitamin B5 naziva se još i pantotenska kiselina. Pripada grupi B - kompleksa. Osim kao pantotenska kiselina, u upotrebi je i u obliku svog provitamina pantenola. Ime je dobio od grčke reči "panthos" što znači "svuda" jer se nalazi skoro u svim namirnicama.
Pantotenska kiselina deo je koenzima A, materije koja u telu učestvuje u brojnim biohemijskim mehanizmima metabolizma ugljenih hidrata, masti i aminokiselina, u sintezi hema i nekih hormona. Biohemijski gledano, uloga tog enzima jest prenos acetilne grupe sa jednog supstrata na drugi. Pantotenske kiseline ima u skoro svim namirnicama, a posebno bogati izvori su meso, mahunarke i žitarice, a važni izvori su jaja, mleko, voće i povrće.
Manjak pantotenske kiseline je uglavnom redak. Ali ukoliko do njega ipak dođe karakteriše ga umor depresija, loša probava i nesanica. Sve je to deo neuromuskularnih i adrenokortikalnih poremećaja. Pantotenska kiselina može pomoći u slučajevima dijabetesa, kod korištenja oralnih kontraceptiva te kod alkoholizma. Takođe, pomaže bržem zaceljivanju rana i kod kožnih poremećaja. Tada se koristi ili u obliku kalcijum pantontenata ili u obliku pantenola. Nanosi se direktno na oštećenu kožu u obliku prašaka ili krema.
Pantotenska kiselina se nije pokazala efikasna kod lečenja dijabetičkih neuropatija, u sprečavanju ili lečenju pojave sede kose, kod pokušaja poboljšanja mentalnih aktivnosti, te u prevenciji artritisa i alergija.
Mnogi šamponi sadrže provitamin B5. Iako reklamne kampanje pokušavaju uveriti ljude u delotvornost provitamina B5 u poboljšavanju kvaliteta kose treba istaći da je to uglavnom marketinški trik. Naime, kosa je građena od mrtvih, orožalih ćelija i na njih vitamin B5 ne može delovati u prehrambenom smislu. Osim toga pantenol je relativno polaran molekul i slabo prodire u koren kose. Stoga šamponi koji sadrže provitamin B5 nemaju nekog bitnog dejstva na poboljšanje kvaliteta kose od ostalih šampona.

Piridoksin (vitamin B6)
Vitamin B6 sačinjava grupa nekoliko strukturno sličnih jedinjenja. Naime, kad se kaže vitamin B6 misli se uglavnom na piridoksin. Međutim, vitamin B6 može doći i drugim oblicima sličnim piridoksinu a to su piridoksal i piridoksamin. Deo je kompleksa B vitamina. Osetljiv je na svetlo i svi preparati s njim se moraju čuvati dalje od svetla.
Piridoksin je veoma važna komponenta u ćelijskoj razmeni materija. Poznato je da se šećeri mogu pretvarati u aminokiseline i obrnuto, šećeri se u telu mogu pretvarati u aminokiseline, što ima važnu ulogu kod sinteze proteina tela. Ovaj biohemijski korak se događa uz prisutnost piridoksina, koji služi kao prenosnik azota. Zahvaljujući tom koraku telo može preraditi otpadni azot u neotrovnu ureu. Takođe važan je i za neke druge biohemijske puteve sinteze važnih materija u organizmu kao što je serotonin, GABA, hem, i sl.
Skoro sve namirnice sadrže piridoksin. Sva tri sastojka (piridoksin, piridoksal i piridoksamin) nalaze se u kvascu, ribi, soji, žitaricama, jajima, mesu i iznutricama te u raznom povrću i voću.
Manjak piridoksina se javlja vrlo retko. Postoje određeni lekovi kao što je izoniazid koji se koriste u lečenju tuberkuloze a mehanizam delovanja im se sastoji u blokadi funkcije piridoksina. Tada dolazi do simptoma nedostatka. Taj fiktivni nedostatak se može ublažiti uzimanjem suplemenata piridoksina.
Piridoksin može pomoći u neurološkim problemima, seboreičnom dermatitisu, keliozi, stresu, alkoholizmu te uzimanju lekova kao što su izoniazid, hidralazin, cikloserin, penicilamin, kortikosteroidi, oralni kontraceptivi.
Nije preporučljivo pokušavati piridoksinom lečiti akne, astmu, hemoroide, migrenu, PMS, niti pokušati povećavati apetit ili laktaciju.

Askorbinska kiselina (vitamin C)
Vitamin C je najpoznatiji vitamin. Još se naziva i askorbinska kiselina. Najjača je reducirajuća materija u ljudskom organizmu. Inače, većina životinja (osim majmuna i zamorca) može sama sintetisati u svom telu vitamin C, ali ne i čovek. Njemu za to nedostaju određeni enzimi. Ime askorbinska kiselina došlo je od spoznaje da se njome može lečiti skorbut, bolest koja nastaje od nedostatka vitamina C. Vitamin C je beli kristalinični prašak. Vitamin je inače jako nestabilan, raspada se pod utecajem vazduha, svetla, gvožđa i bakra. Zato se napici koji sadrže vitamin C ne smeju mešati metalnim žlicama!
Uloga vitamina C u organizmu je višestruka i kompleksna. Vitamin C je jaki reducens i ima važnu ulogu u većini oksido-redukcijskim procesima u organizmu.
Učestvuje u sintezi kolagena. Bez njega tkiva postaju meka, neotporna, rane duže zaceljuju, dolazi do spontanih krvarenja i puknuća kapilara. Apsorpcija gvožđa je bolja uz vitamin C. On, takođe, ima važnu ulogu kod jačanja imunološkog sistemaVitamin C je jak antioksidans. Predstavlja "hvatač" tzv. slobodnih radikala za koje se pretpostavlja da su odgovorni za nastanak brojnih bolesti savremenog sveta kao što su rak i ateroskleroza. Nadalje, vitamin C učestvuje u sintezi brojnih hormona, u metabolizmu lekova, i u metabolizmu masti preko sinteze L-karnitina. Veće količine vitamin C može neutralizovati toksičnost nitrata i nitrita iz suhomesnatih proizvoda i ublažiti posledice pušenja
Namirnice bogate vitaminom C jesu SVEŽE (!) voće i povrće. Ponajviše šišak, crna ribizlay, trešnja, limun, narandže, mandarine, lisnato povrće, kupus, paradajz, krompir, zeleni i crni biber i mlade iglice zelenogoričnog drveća. Mleko, jaja i meso nisu dobar izvor vitamina C.
Treba istaći da voće i povrće mora biti sveže! Naime, problem je u tome što voće i povrće nakon branja jako dugo stoji u skladištima i jako puno vremena protekne od branja voća i povrća do njihovog pristizanja na zelene pijace. Takođe, mnogo voća i povrća se na pijacama prodaje kao sveže i domaće, ali ono to zapravo nije. Često jedna tableta vitamina C sadrži daleko veću količinu vitamina C nego jedan limun.
Hronični nedostatak vitamina C je danas sve veći i veći problem. Slaba prehrana lošom i brzom hranom siromašnom svežim voćem i povrćem, pušenje, stres smanjuju količinu vitamina C koji čovjek unosi u organizam. Posledica hroničnog nedostatka vitamina C je bolest skorbut. Kosti postaju lomljive, zglobovi natiču, zubno meso je otečeno i krvari. Takođe, javlja se i anemija. Jedna od prvih posledica je i oslabljeni imunitet te podložnost gripu i prehladama
Mnogi ugledni stručnjaci preporučaju preventivno uzimanje visokih doza vitamina C radi sprečavanja razvoja raka i ateroskleroze. Te doze su i 3 puta veće od propisanih. Postoje mnoge nedoumice s tim u vezi jer visoke doze vitamina C mogu biti uzrok razvoju bubrežnih kamenaca, a i povećane su potrebe za kalcijumom. Ukoliko se uzimaju velike količine vitamina C, a nakon toga naglo prekine takva praksa, tada može doći do nastanka skorbuta.
Vitamin C se preporučuje kod skorbuta, jačanja imuniteta, učestalih prehlade, gripa, pušenja, alkoholizma, dužeg izlaganja niskim temperaturama, tuberkuloze, stresa, trauma, infekcija, slabokrvnosti zbog nedostatka gvožđa, prevencije raka, kod uzimanja suplemenata gvožđa, ali ne i desferoksamina! Preporučeno je uzimanje vitamina C kod konzumacija suhomesnatih proizvoda koji sadrže nitrate i nitrite!

Biotin (vitamin H)
Biotin u organizmu igra centralnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, aminokiselina i masti. Deo je enzimskog sistema koji povezuje izgradnju i razgradnju spomenutih biomolekula, izvora energije u ćelijama. Naime, biotin je prenosnik karboksilne grupe tj, ugljen dioksida (hidrogenkarbonata), važan u svim karboksilacijama u intermedijarnom metabolizmu.
Pivski kvasac, iznutrice, piletina, hleb, riba, žumance, banane, gljive te neke vrste povrća kao što su karfiol i šargarepa predstavljaju dobar izvor biotina.
Nije poznata avitaminoza zbog slabe prehrane jer se biotin stvara u crevima pod uticajem crevne flore. Samo u slučajevima teškog oštećenja crevne flore ili konzumacije sirovog belanca (koji sadrži antimetabolit biotina - avidin) može doći do razvoja nedostatka biotina. On se ogleda kroz dermatitis, atrofični glositis, bolove u mišićima, anoreksiju, blagu anemiju i promene u EEG-u.
Biotin može pomoći u slučajevima gastrektomije, seboreičnog dermatitisa kod male dece i primene avidina. Nije preporučljivo pokušavati lečiti akne, seboreični ekcem i alopeciju uzimanjem preparata na bazi biotina.

Tiamin (vitamin B1)
Ta vitamin ima dva naziva, to sta aneurin in tiamin. Treba je omeniti, da se naziv tiamin veliko pogosteje uporablja v strokovni literaturi. Kemijsko gledano je čisti tiamin organska snov v obliki belega igličastega kristalnega praška. Tiamin je eden od najdlje poznanih vitaminov. V celici je tiamin koencim piruvat dekarboksilaze v reakcijah oksidativne dekarboksilacije 2-piruvata v acetil-CoA, ki po tem vstopi v Krebsov ciklus, kar je ena od vez anaerobnega in aerobnega metabolizma ogljikovih hidratov. Tiamin je neizogiben metabolizmu ogljikovih hidratov. Poleg tega se zdi, da ima tudi specifično vlogo v živčnem sestavu. Živila, bogata s tiaminom so predvsem žitarice in vsi proizvodi iz polnozrnatih žitaric (t.i. integralna moka, integralni kruh in testenine). Mlinsko-pekarska industrija s tehnološko predelavo žitaric proizvaja t.i. belo moko, iz katere se proizvaja bel kruh, ki vsebuje veliko manj tiamina. Zato se včasih v takšno moko umetno dodaja umetni tiamin. Poleg proizvodov iz polnih zrn žitaric so bogati izvori tiamina tudi kvas, mleko, meso, sadje in zelenjava, oreh in podobno.
Posledica primanjkljaja vitamina je bolezen beri-beri, a je redka v razvitih državah, med katere spada tudi Srbija. Veliko pogostejši vzrok primanjkljaja tiamina je alkoholizem. Namreč, znano je, da se alkoholiki izrazito slabo in neredno prehranjujejo, a velik del kalorij nadoknadijo s kalorijami iz alkohola. Zaradi tega se pri njih lahko razvijejo posebne nevrološke prizadetosti in psihoze, t.i. neuritis. Poleg živčnih prizadetosti pri primanjkljaju tiamina se pojavljajo tudi kardiovaskularne prizadetosti. Poleg bolezni beri-beri lahko tiamin pomaga tudi pri alkoholizmu, kronični groznici, gastrekomiji, bolezni jeter, bolezni žolča, hipertireoidizma, dolgotrajni infekciji, različnih črevesnih boleznih, dolgotrajnem stresu, neuritisu nosečnic in alkoholikov.
Ni priporočljivo vnašati povečanih količin tiamina zaradi izboljšanja apetita, pri zdravljenju cerebralnega sindroma, utrujenosti, mentalnih prizadetosti in multiple skleroze, ulceroznega kolitisa in drugih.

Riboflavin (vitamin B2)
Riboflavin je del t.i. vitamin B kompleksa in se imenuje tudi laktoflavin. Izolirali so ga  Szent-György, R. Kuhn in Th. Wager-Juregg leta 1933 iz sirotke. Istočasno je pridobljen tudi v čistem stanju. Oranžno-rumeni prašek je gorkega okusa, njegova razgradnja je rumene barve. Riboflavin je del koencima FAD in koencima FMN. Izoaloksazinski obroč riboflavina deluje kot reverzibilni redoks-sistem. Pomemben del je pri NADH-dehidrogenaze v respiratorni verigi, sodeluje tudi pri prenosu vodika v sistemu oksidativne fosforilacije. Zaradi tega ustvarjanje energije v celicah ni mogoče brez riboflavina. Večina živil, bogatih z energijo, vsebuje tudi zadostne količine riboflavina.
Riba, jajca, mleko, sir, kvas, zelena zelenjava, kot sta brokoli in špinača, predstavljajo bogate izvore riboflavina. Prav tako so dober izvor riboflavina tudi proizvodi iz integralnega zrna žitaric. Treba je omeniti, da se s kuhanjem hrane izgubi del količine riboflavina v hrani. Zaradi nezadostnega vnosa riboflavina lahko pride do razvoja kožnih bolezni, kot so kelioza, keratitis, seboroični dermatitis, stomatitis in glositis. Prav tako primanjkljaj privede do periferne veskularizacije, skupaj s serbečico in žarenjem, blefarospazmom in fotofobijo.
Riboflavin lahko pomaga pri opeklinah, kronični groznici, gastrektomiji, bolezni jeter, bolezni žolža, hiperbilirubinemiji pri novorojenčkih, hipertireoidizmu, dolgotrajni infekciji, različnih črevesnih boleznih in dolgotrajnem stresu.

Nikotinamid (vitamin B3)
Vitamin B3 ni kemijsko enotna snov, ampak se pod vitaminom B3 skrivata dve različni snovi, to sta nikotinska kislina ali niacin in nikotinamid. Čeprav zaradi imena spominjajo, nikotinamid in nikotinska kislina nimajo nikakršne direktne povezave s strupom za kajenje nikotinom! Obstaja določena strukturna podobnost, ampak nikotinska kislina in nikotinamid nimajo strupenosti nikotina, ravno nasprotno, brez njih je biokemija vsake celice nepredstavljiva. Imenujejo se še vitamin PP, ime pa izhaja iz sintagme »pro pelagre« zaradi lastnosti, da leči bolezen pelagro. Nikotinamid je del koencima NAD in koencima NADP. Ti sodelujejo pri biokemijskih mehanizmih, ki so vključeni v celično dihanje kot prenašalci vodika, oziroma so ti encimi glavni prenašalci energije v celici.
Meso, jetra, jajca, mleko, riba, krompir, zelena zelenjava in kvas vsebujejo velike količine nikotinamida.
Pomanjkanje nikotinamida je bolezen, ki se imenuje pelagra. Pelagra se kaže v prizadetosti kože, vnetju sluznice, driski, vrtoglavicah, glavobolih, neuritisu, izgubi spomina in demenciji. To bolezen pogosto imenujejo »3D«, ker označujejo dermatitis, diareja in demencija. Pogosta je v področjih, kjer prehrana vsebuje pretežno koruzo. Poleg tega se pojavlja tudi pri alkoholikih, v driski, cirozi in drugih tumorih.
V primeru kroničnega predoziranja z nikotinamidom lahko pride do okužbe, ki se kaže kot rdečica, srbenje, vročina in občutek bruhanja. Prav tako lahko pride tudi do gastrointestinalnih tegob in do poškodb jeter.
Včasih lahko pri povečanih lipidih v krvi velike doze nikotinamid tudi pomagajo. Prav tako lahko pomagajo pri zdravljenju aken in sladkorne bolezni pri mladih ljudeh.

Antotenska kislina (vitamin B5)
Vitamin B5 se imenuje tudi pantotenska kislina. Pripada skupini B-kompleksa. Poleg kot pantotenska kislina je v uporabi tudi v obliki celega provitamina pantenola. Ime je dobil iz grške besede »panthos«, ki pomeni »povsod«, ker se nahaja v skoraj vseh živilih.
Pantotenska kislina je del koencima A, snovi, ki v telesu sodeluje pri številnih biokemijskih mehanizmih metabolizma ogljikovih hidratov, maščob in aminokislin, v sintezi hema in nekih hormonov. Biokemično gledano je vloga tega encima prenos acetilne skupine z enega substrata na drugega. Pantotenske kisline so v skoraj vseh živilih, še posebej bogati izvori so meso in žitarice, pomembni izvori pa so tudi jajca, mleko, sadje in zelenjava.
Primanjkljaj pantotenske kisline je v glavnem redek. Ampak v kolikor do njega vseeno pride, ga karakterizira utrujenost, depresija, slaba prebava. Vse to je del neuromuskularnih in adrenokortikalnih prizadetosti. Takrat se uporablja bodisi v obliki kalcij-pantontenata ali v obliki pantenola. Nanaša se direktno na poškodovano kožo v obliki praška ali kreme.
Pantotenska kislina se ni pokazala kot učinkovita pri zdravljenju diabetičnih neuropatij, v preprečevanju ali zdravljenju sivih las, pri poskusih izboljšanja mentalnih aktivnosti ter pri preprečevanju artritisa in alergij.
Mnogi šampioni imajo provitamin B5. Četudi reklame kampanije poskušajo prepričati ljudi v delotvornost provitamina B5 za izboljšanje kvalitete las, je treba omeniti, da je to v glavnem marketinški trik. Namreč, lasje so grajeni iz mrtvih, oroženelih celic in na njih vitamin B5 ne more delovati v prehrambenem smislu. Poleg tega je pantenol relativno polarna molekula in slabo prodira v koren las. Zaradi tega šamponi, ki vsebujejo provitamin B5, nimajo nekega bolj pomembnega delovanja na izboljšanje kvalitete las od ostalih šamponov.

Piridoksin (vitamin B6)

Vitamin B6 sestavlja skupina nekaj strukturno podobnih sestavin. Namreč, ko rečemo vitamin B6, v glavnem mislimo na piridoksin. Ampak vitamin B6 lahko pride tudi v različnih oblikah, podobnih piridoksinu, to sta piridoksal in piridoksamin. Je del kompleksa B vitamina. Občutljiv je na svetlobo in vsi preparati z njim se morajo hraniti v temnem prostoru.
Piridoksin je zelo pomambna komponenta v celični izmenjavi snovi. Znano je, da se sladkorji lahko pretvarjajo v aminokisline in obratno, sladkorji se v telesu lahko pretvarjajo v aminokisline, kar ima pomembno vlogo pri sintezi proteinov telesa. Ta biokemijski korak se dogaja v prisotnosti prirdoksina, ki služi kot prenosnik azota. Zahvaljujoč temu koraku lahko telo predela odpadni azot v nestrupeno ureo. Prav tako je pomemben tudi za neke druge biokemijske poti sinteze pomembnih snovi v organizmu, kot je serotonin, GABA, hem ipd.
Skoraj vsa živila vsebujejo piridoksin. Vse tri sestavine (piridoksin, piridoksal, piridoksamin) se nahajajo v kvasu, ribi, soji, žitaricah, jajcih, mesu in v razni zelenjavi in sadju.
Primanjkljaj piridoksina se pojavi zelo redko. Obstajajo določena zdravila, kot je izoniazid, ki se uporabljajo pri zdravljenju tuberkuloze, mehanizem delovanja pa je sestavljen v blokadi funkcije piridoksina. Takrat pride do simptoma primanjkljaja. Ta fiktiven primanjkljaj se lahko ublaži z jemanjem suplementov piridoksina.
Piridoksin lahko pomaga pri nevroloških problemih, seboreičnem dermatitisu, keliozi, stresu, alkoholizmu in jemanju zdravil, kot so izoniazid, hidralazin, cikloserin, penicilamin, kortikosteroidi, oralni kontraceptivi.
Ni priporočljivo s piridoksinom poskušati zdraviti akne, astmo, hemeroide, migreno, PMS, niti poskušati povečevati apetit ali laktacijo.

Askorbinska kiselina (vitamin C)
Vitamin C je najbolj znan vitamin. Imenuje se tudi askorbinska kislina. Je najmočnejša reducirajoča snov v človeškem organizmu. Sicer lahko večina živali (razen opic) sama sintetizira v svojem telesu vitamin C, ne pa tudi človek. Njemu manjkajo določeni encimi. Ime askorbinska kislina je prišlo iz spoznanja, da se z njo lahko zdravi skorbut, bolezen, ki nastane zaradi primanjkljaja vitamina C. Vitamin C je kristalni prašek. Vitamin je sicer zelo nestabilen, razpada pod vplivom zraka, svetlobe, bakra. Zato se napitki, ki vsebujejo vitamin C, ne smejo mešati z železnimi žlicami!
Vloga vitamina C v organizmu je večstopenjska in kompleksna. Vitamin C je močen reducent in ima pomembno vlogo v večini oksido-redukcijskih procesih v organizmu.
Sodeluje v sintezi kolegena. Brez njega tkiva postajajo mehka, neodporna, rane se dlje celijo, prihaja do spontanih krvavitev in pokanja kapilar. Ima namreč pomembno vlogo pri krepitvi imunskega sistema. Vitamin C je antioksidant. Predstavlja »lovilec« t.i. prostih radikalov, za katere se predpostavlja, da so odgovorni za nastajanje številnih bolesti sodobnega sveta, kot sta rak in ateroskleroza. Potem vitamin C sodeluje v sintezi številnih hormonov, v metabolizmu zdravil, in v metabolizmu maščob preko sinteze L-karnitina. Večje količine vitamina C lahko nevtralizirajo teoksičnost nitrata in nitrita iz suhomesnatih proizvodov in ublažijo posledice kajenja.
Živila, bogata z vitaminom C, so SVEŽE (!) sadje in zelenjava. Največ črni ribez, češnja, limona, pomaranče, mandarine, lisnato sadje, zelje, paradižnik, krompir zeleni in črni poper in mlade iglice zelenogoričnih dreves. Mleko, jajca in meso niso dober izvor vitamina C.
Treba je omeniti, da sadje in zelenjava morata biti sveža! Namreč, problem je v tem, da sadje in zelenjava po obiranju zelo dolgo stojijo v skladiščih in zelo veliko časa preteče od obiranja sadja in zelenjave do njihovega prihoda na trg. Prav tako se veliko sadja in zelenjave na trgu prodaje kot sveže in domače, ampak to pravzaprav ni. Pogosto ena tableta vitamina C vsebuje daleč večjo količino vitamina C, kot ena limona.
Kronični primanjkljaj vitamina C je danes vse večji in večji problem. Slaba prehrana s slabo in hitro hrano, siromašno s svežim sadjem in zelenjavo, kajenje, stres zmanjšujejo količino vitamina C, ki ga človek vnaša v organizem. Posledica kroničnega primanjkljaja vitamina C je bolezen skorbut. Kosti postajajo lomljive, sklepi zatekajo, dlesni so otečene in krvavijo.
Prav tako se pojavlja tudi animija. Ena od prvih posledic je tudi oslabljena imunost in podvrženost gripi in prehladom.
Mnogi ugledni strokovnjaki priporočajo preventivno jemanje visokih doz vitamina C zaradi preprečevanja razvoja raka in ateroskleroze. Te doze so tudi 3-krat večje od predpisanih. Obstajajo mnoga pametovanja v vezi s tem, ker so visoke doze vitamina C lahko vzrok razvoju ledvičnih kamnov, pa tudi potrebe po kalciju so povečane. V kolikor se jemljejo velike količine vitamina C, potem pa naglo prekinemo s tem, lahko pride do nastanka skorbuta. Vitamin C je priporoča pri skorbutu, jačanju imunosti, gripi, kajenju, alkoholizmu, daljšemu izpostavljanju nizkim temperaturam, tuberkolozi, stresu, traumah, infekcijah, slabokrvnosti, prevenciji raka,… Priporočeno je jemanje vitamina C pri konzumaciji suhomesnatih proizvodov, ki vsebujejo nitrate in nitrite!

Biotin (vitamin H)
Biotin v organizmu igra centralno vlogo v metabolizmu OH, aminokislin in maščob. Je del encimnega sistema, ki povezuje izgradnjo in razgradnjo omenjenih biomolekul, izvora energije v celicah. Biotin je namreč prenosnik karbonske skupine, t.j. ogljikodioksida (hidrogenkarbonata), pomemben v vseh karboksilacijah v intermediarnem metabolizmu.
Pivski kvaz, piščanec, kruh, riba, rumenjak, banane, gobe in neke vrste zelenjave, kot sta karfiola in šargarepa, predstavljajo dober izvor biotina.
Ni poznane avitaminoze zaradi slabe prehrane, ker se biotin ustvarja v črevih pod vplivom rdeče flore. Samo v slučajih težkih poškodb rdeče flore ali konzumacije sirovega beljaka (ki vsebuje antimetabolit biotina – avidin) lahko pride do razvoja primanjkljaja biotina.
Pojavlja se skozi dermatitis, atrofični glositis, bolečine v mišicah, anoreksijo, blago anemijo in spremembe v EEG-ju.
Biotin lahko pomaga v primeru gasterktomije, seboreičnega dermatitisa pri majhnih otrocih in avidinu. Ni priporočljivo poskušati zdraviti akne, seboreični ekcem in alopecijo z jemanjem preparatov na osnovi biotina.

Pedja Petrović je napisal/a: Vitamin D ni slučajno se ne sme uzimati samoinicijativno. U slučaju hroničnog predoziranja s vitaminom D dolazi do brojnih poremećaja. Čak štaviše, ukoliko se uzima u prevelikim količinama vitamin D postaje izuzetno otrovan. Poznati su i smrtni slučajevi usled predoziranja vitaminom D.

Povezavo do smrtnih primerov prosim.

Prvi stavek je pa milorečeno smešen.

Zgolj na hitro RDA vs. najnižja overdose znaša 400 IU vs. 77,000 IU ergo 200 krat več. Ugibam toda predvidevam, da ogromno živil postane problematičnih, ko se jih jemlje v količinah za "200" ljudi, mar ne ?