Retinol (vitamin A)
Po hemijskoj strukturi spada u grupu alkohola. U namirnicama i nekim lekovima se javlja u raznim oblicima koje još nazivamo retinoidi, kao što je retinal, 3-dehidroretinol, retinoična kiselina, tretinoin, izotretinoin. Važan oblik vitamina A je i beta karoten jer se on u organizmu pretvara u vitamin A. Zato beta-karoten nazivamo još i provitamin A.
Vitamin A ima brojne važne uloge u organizmu. Učestvuje u sintezi vidnog pigmenta - rodopsina, koji se nalazi u štapićastim ćelijama mrežnjače oka. Te ćelije su osetljive na svetlo i ključan su element u čulu vida. Smatra je da jača imunitet, smanjuje pojavu nekih zaraznih bolesti i štiti od od nekih oblika raka! Takođe, ima blagotvoran efekat na kožu i antioksidativni učinak!
Vitaminom A su bogate namirnice poput jetre, maslaca, sira, punomasnog mleka, žumanca i ribe. Međutim, provitaminom A, beta-karotenom, bogate su namirnice poput šargarepe, paradajza, paprike, narandže i brojnih drugih. Paradajz i paprika sadrže materiju koja liči na beta-karoten a naziva se likopen. Neke nove studije govore da ta materija , a i namirnice koje je sadrže štite organizam od nastanka nekih oblika raka!
Posledica nedostatka vitamina A jest noćno slepilo, bolest koja nastaje smanjenjem vidnog pigmenta rodopsina u mrežnjači oka. U takvoj bolesti vid je pri slaboj svetlosti jako oslabljen! Javlja se kod dugotrajne prehrane namirnicama siromašnima vitaminom A, ali treba istaći važnu činjenicu: nedostatak vitamina A može se javiti i kod prehrane sa vrlo malo ulja i masti!!! U današnje doba vrlo je pomodno isključivati masti iz prehrane. Najvećim delom to dolazi kod onih osoba koje pokušavaju neracionalno brzo i u neracionalno velikoj meri izgubiti telesnu težinu, pa se podvrgavaju drastičnim dijetama. Naime, za apsorpciju vitamina A u digestivnom traktu neophodne su masti, jer se vitamin A ne rastvara u vodi nego u uljima i mastima. Stoga je za apsorpciju vitamina A neophodna umerena pravilna ishrana s oko 30 % masnih materija.
Ipak, s vitamin A nije dobro preterivati. Čak što više, ukoliko se vitamin A unosi u neracionalno velikim količinama tada može doći i do trovanja! Dolazi do razdražljivosti, poremećaja spavanja, teške glavobolje, povraćanja hepatomegalije i edema papile. Jetra biva oštećena tako da može doći i do ciroze jetre! Vrlo je opasno neracionalno korištenje kombinacije vitamina A i D. Naprotiv, kombinacija vitamina A i E je obično vrlo povoljna. Znakovi kroničnog trovanja vitaminom A jesu sušenje i ljuštenje kože, smetnje u rastu kose, ispucane usnice, bolovi i osetljivost kostiju, glavobolja, anoreksija, edemi, umor, iritacije i hemoragije.
Vitamin A može pomoći u slučajevima kseroftalmije, dijareje, gastrektomije, hipertireoidizma, malapsorpcije, hronične infekcije i dugotrajnog stresa. Velike količine vitamina A se ne smeju koristiti u lečenju suve i naborane kože te akni. Takođe bolesti oka za koje se ne zna uzrok ne smeju se samoinicijativno lečiti velikim dozama vitamina A.

Holekalciferol (vitamin D)
Vitamin D hemijski gledano nije jedinstvena materija nego se pod pojmom vitamina D krije niz jedinjenja. Terapijski najdelotvorniji su ergokalciferol (vitamin D2) i kolekalciferol (vitamin D3). Ergosterol je pak, provitamin ergokalciferola i nalazi se u hrani biljnog porekla, dok je 7-dehidrokolesterol provitamin kolekalciferola i nalazi se u hrani životinjskoj porekla. U pitanju su jedinjenja koja nastaju od holesterola a na neki način su steroidi, ali B prsten im je otvoren. Vitamin D još nazivaju antirahitični vitamin zbog njegove aktivnosti u lečenju rahitisa.
Uloga vitamina D u organizmu je takva da je vitamin D više hormon nego vitamin. Naime, njegova je uloga održavanje koncentracije kalcija i fosfata u plazmi. Vitamin D se u organizmu kemijski modificira i potiče apsorpciju kalcija iz tankog crijeva. Bez njega nije moguća apsorpcija kalcija iz crijeva. Hranom se obično unose provitamini vitamina D, a njegovo pretvaranje u vitamin D se događa u koži pod uticajem UV-A zraka iz sunčeve svetlosti. Zato je za aktivnost vitamina D neobično važna normalna izloženost suncu. Vitamin D je izuzetno bitan u rastu i razvoju dece kojoj trebaju dovoljne količine kalcijuma i fosfata za izgradnju kostiju. Deci obično treba više vitamina D nego odraslima. Osim toga vitamin D je važan i za dobro funkcioniranje imunološkog sistema čoveka.
Najviše vitamina D ima u ulju riblje jetre i u ribljem mesu. Nekada su deca morala uzimati riblje ulje što je bilo vrlo neprijatno zbog neugodnog ukusa i mirisa istog, međutim, danas su na tržištu dostupni posebni farmaceutski oblici ribljeg ulja bez neugodnog mirisa i ukusa.
Osim toga vitaminom D bogati su i mleko i mlečni proizvodi, žitarice, kvasac i jaja.
Nedostatak vitamina D obično je vezan uz lošu prehranu, ali do manjka može doći u slučaju nedovoljnog izlaganja sunčevom svetlu i to kod dece koja ne provode dovoljno vremena na otvorenom. Posledica nedostatka vitamina D kod dece jest bolest rahitis. Usled hroničnog nedostatka kalcijuma i fosfora dolazi do zaostajanja u rastu i do deformacija u skeletu, pogotovo dugih kostiju, Kosti postaju mekane i lomljive, zubi sporo rastu i postaju defektni. Kod odraslih, pak, dolazi do osteomalacije. Nestaje kalcijum iz kostiju, kosti postaju lomljive, a eventualni lomovi kostiju jako sporo i teško zarastaju.
Vitamin D ni slučajno se ne sme uzimati samoinicijativno. U slučaju hroničnog predoziranja s vitaminom D dolazi do brojnih poremećaja. Čak štaviše, ukoliko se uzima u prevelikim količinama vitamin D postaje izuzetno otrovan. Poznati su i smrtni slučajevi usled predoziranja vitaminom D.
Kod preteranog uzimanja vitamina D dolazi do povećavanja koncentracije kalcijuma u krvi što se naziva hiperkalcijemija. Simptomi su umor, glavobolja, probavne smetnje, gubitak na težini, anemija, depresija i visoki krvni pritisak. Može doći do trajnog oštećenja srca, arterija, pluća i želuca, bubrega i pankreasa. Ponekad ishod može biti fatalan!
Kod dece dolazi do zaustavljanja rasta koji više nikad ne može biti u potpunosti korigovan. Izuzetno je opasno predoziranje vitaminom D u trudnoći. Nikada se niti slučajno ne sme prekoračiti propisana doza vitamina D!
Vitamin D može pomoći kod rahitisa, osteoporoze, osteomalacije, hipoparatireoidizma, psorijaze i hipokalcijemije. Vitamin D se ne sme koristiti kod hiperkalcijemije, lupusa vulgarisa, reumatoidnog artritisa, u preventivi kratkovidnosti, u terapiji kortikosteroidima, kod unošenja analoga vitamina D.

Alfa-tokoferol (vitamin E)
Vitamin E je zapravo smeša hemijskih srodnih jedinjenja koji se nazivaju tokoferoli. Najpoznatiji i najvažniji od njih je alfa-tokoferol. Zbog njegovih antioksidativnih svojstava prozvali su ga "vitaminom mladosti".
Uloga vitamina E još uvek je nejasna. Vitamin E je antioksidans, te zajedno sa selenom iz hrane sprečava oksidaciju polinezasićenih masnih kiselina iz ćelijskog zida. Reaguje sa slobodnim radikalima i neutralizira ih, stoga verovatno ima važnu ulogu kod zaštite DNA od oštećenja. Važan je i za održavanje i razvoj funkcija nervnog i mišićnog sistema.
Bogati izvori vitamina E su biljna ulja poput ulja pšeničnih klica, suncokretovog ulja, ulja kukuruznih klica, zatim semenke suncokreta, bademi, kikiriki, jaja i neki mlečni proizvodi (margarin). Vrlo često proizvođači ulja dodaju u ulja vitamin E.
Nedostatak vitamina E je uglavnom redak. Tek dugotrajnom nedovoljnom prehranom tokom nekoliko meseci mogu se pojaviti simptomi nedostatka vitamina E, a to su anemija, poremećaj apsorpcije masti, bolesti žuči i sl.
Vitamin E može pomoći kod, prevencije srčanih oboljenja, smanjenja LDL holesterola, podizanja imuniteta, sprečavanja malignih oboljenja (rak), abetalipoproteinemije, gastrektomije, bolesti jetre i žučnog sistema, crevnih bolesti, kod cistične fibroze, pušenja i alkoholizma.

Fitomenadion (vitamin K)
Vitamin K je kofaktor zgrušavanja krvi.
Fitomenadion je vitamin K1. Kad govorimo o vitaminu K treba istaći da razlikujemo tri varijante vitamina K i to fitomenadion (vitamin K1ili fitil-2-metil-1,4-naftokinon) koji se nalazi u biljkama i takvog dobijamo hranom. Odcepljenjem fitilne grupe u crevima i to posredstvom crevnih bakterija nastaje menadion ili vitamin K3. On se u organizmu delimično pretvara u menakinon (difarnezil ili farnezil-geranil-geranil--2-metil-1,4-naftokinon) koji je fiziološka forma vitamina K, a još se naziva vitamin K2. Dnevna potreba za vitaminom K iznosi 1 mg.
Vitamin K je neophodan za sintezu faktora II, VII, IX i X u jetri. On je koenzim u gama-karboksilaciji bočnog  lanca glutaminske kiseline. Nastala karboksi-glutaminska kiselina je već vezana na faktorima zgrušavanja, a može vezati kalcijumov jon stvarajući kompleks. Aktivna forma vitamina K je hidrohinonski derivat koji je oksidiran u vitamin K-2,3-epoksid tokom gama-karboksilacije glutaminske kiseline, a potom regenerisan posredstvom epoksid reduktaze pri čemu se koristi NADH kao koenzim.

Fitomenadion se koristi za zaustavljanje krvarenja ili smanjenje opasnosti od krvarenja uzrokovanog jakom hipoprotrombinemijom (tj. nedostatkom faktora koagulacije II, VII, IX i X) usled, npr. predoziranja ili trovanja antikoagulancijama dikumarolskog tipa ili njihove kombinacije s fenilbutazonom, odnosno drugih oblika hipovitaminoze K (npr. opstruktivna žutica, poremećaji u radu jetre ili creva, dugotrajno lečenje antibioticima, sulfonamidima ili salicilatima). Tada se koristi u dozi od 10-20 mg oralno. Tako velika doza je potrebna da bi se dikumarolski antikoagulans izbacio s veznog mesta dovoljnom koncentracijom vitamina K. Takođe se koristi za sprečavanje i lečenje krvarenja u novorođenčadi u dozi od 1-2 mg. Nedostatak vitamina K je redak dok god da ima dovoljno u hrani. Njegova apsorpcija zavisi o prisutnosti žučnih soli u crevima, i smanjena je ako žuči nema dovoljno. Ovo je slučaj u bolestima žučnog trakta. Takođe, može se javiti ako je poremećena crevna mikroflora jer vitamin K dolazi u krvotok nakon što crevne bakterije biljni fitomenadion (vitamin K1) prerade u menadion (vitamin K3 koji u organizmu prelazi u fiziološku formu vitamina K, menakinon - vitamin K2). Nadalje, jak nedostatak vitamina K se može javiti, iako ga ima dovoljno, u slučajevima trovanja antagonistima vitamina K. Takvo trovanje retko nastaje trovanjem lekovima, međutim, većina otrova za trovanje pacova i miševa su antagonisti vitamina K i slučajno trovanje njima uzrokuje jaku koagulopatiju opasnu po život.
Takođe, može se javiti kod novorođenčadi u slučaju da majka nije imala dovoljno vitamina K tokom trudnoće

Pedja, a bi lahko napisal še priporočljive doze za športnika?

bigN je napisal/a: Pedja, a bi lahko napisal še priporočljive doze za športnika?

.

PA GLEDAJ TO OVAKO....

AKO JE OBICNOM COVEKU POTREBNO 500 mg VITAMINA C,RECIMO....

ONDA ZA SIGRUNO RADNIKU KOJI RADI NEKI FIZICKI POSAO JE POTREBNO 1000MG,PA TAKO MOZE DA BUDE OSNOVA TIH 1000MG I ZA SPORTISTU.

ILI AKO TI JE LAKSE OVAKO...

ZA ONOGA KO SE BAVI BILO KAKVOM FIZICKOM AKTIVNOSCU A POGOTVO NAPORNIM SPORTOVIMA DA SADA NE IZDVAJAM NI JEDAN POSEBNO..

UVECANE "RDA" DOZE ZA 30-40% JE SASVIM OK STVAR!!

NADAM SE DA SI ME RAZUMEO

Retinol (vitamin A)
Po kemijski strukturi spada v skupino alkoholov. V živilih in nekaterih zdravilih se pojavlja v raznih oblikah, ki jih imenujemo tudi retinoidi, kot je retinal, 3-dehidroretinol, retinoična kislina, tretinoin, izotretinoin. Pomembna oblika vitamina A je tudi beta karoten, ker se v organizmu pretvarja v vitamin A. Zato beta karoten imenujemo tudi provitamin A.
Vitamin A ima številne pomembne vloge v organizmu. Sodeluje pri sintezi vidnega pigmenta – rodopsina, ki se nahaja v paličastih celicah mrežnice očesa. Te celice so občutljive na svetlobo in so ključen element v čutilu vida. Smatra se, da krepi odpornost, zmanjšuje pojavljanje nekaterih okužb in bolezni ter ščiti pred nekaterimi oblikami raka! Prav tako ima blagodejen učinek na kožo in antioksidativni učinek!
Z vitaminom A so bogata živila, kot so jetra, maslo, sir, polnomastno mleko, rumenjak in ribe. Medtem kot so s provitaminom A, beta-karotenom, bogata živila, kot so paradižnik, paprika, pomaranče in številna druga živila. Paradižnik in paprika vsebujeta snov, ki je podobna beta-karotenu, imenuje se likopen. Neke nove študije pravijo, da ta snov, pa tudi živila, ki jo vsebujejo, ščitijo organizem pred nastajanjem nekaterih oblik raka!
Posledica primanjkljaja vitamina A je nočna slepota, bolezen, ki nastane z zmanjšanjem vidnega pigmenta rodopsina v mrežnici. Pri takšni bolezni je vid pri slabi osvetljenosti zelo oslabljen! Pojavlja se pri dolgotrajni prehrani z živili, ki so revne z vitaminom A, je pa treba omeniti pomembno dejstvo: primanjkljaj vitamina A se lahko pojavi tudi pri prehrani z zelo malo olja in masti!!! V današnji dobi je zelo pomembno izključevati maščobe iz prehrane.  V največjem obsegu prihaja to pri ljudeh, ki poskušajo neracionalno hitro in v neracionalno veliki meri izgubiti telesno težo in se podvržejo drastičnim dietam. Namreč, za absorpcijo vitamina A v digestivnem traktu so neizogibne maščobe, ker se vitamin A ne raztaplja v vodi, temveč v oljih in maščobah. Zaradi tega je za absorpcijo vitamina A neizbežna zmerna pravilna prehrana z okoli 30% maščobnih snovi.
Vseeno z vitaminom A ni dobro pretiravati. Celo še več, če se vitamin A vnaša v neracionalno velikih količinah, lahko pride tudi do zastrupljanja! Pride do razdražljivosti, prizadetosti spanca, težkih glavobolov, bruhanja, hepatomegalije in edema papile. Jetra se poškodujejo, tako da lahko pride tudi do ciroze jeter! Zelo nevarna je neracionalna uporaba kombinacije vitaminov A in D. Ravno nasprotno je kombinacija vitaminov A in F ponavadi zelo ugodna. Znaki kroničnega zastrupljanja z vitaminom A so sušenje in luščenje kože, motnje v rasti las, razpokane ustnice, bolečine in občutljivost kosti, glavobol, anoreksija, edemi, utrujenost, iritacije in hemoragije.
Vitamin A lahko pomaga v primerih kseroftalmije, diareje, gastrektomije, hipertireoidizma, malapsorpcije, kronične infekcije in dolgotrajnega stresa. Velike količine vitamina A se ne smejo uporabljati pri zdravljenju suhe kože in aken. Prav tako se pri boleznih oči, za katere se ne pozna vzrok, ne sme samoiniciativno zdraviti z velikimi odmerki vitamina A.

Holekalciferol (vitamin D)
Vitemin D kemično gledani ni edinstvena snov, ampak se pod pojmom vitamina D skriva niz spojin. Terapevtsko najbolj delotvorni sta ergokalciferol (vitamin D2) in kolekalciferol (vitamin D3). Ergosterol je provitamin ergokalciferola in se nahaja v prehrani rastlinskega porekla, med tem ko je 7-dehidrokolesterol provitamin kolekalciferola in se nahaja v hrani živalskega izvora. Gre se za spojine, ki nastajajo iz holesterola. Na nek način so to steroidi, ampak imajo prstan B odprt. Vitamin D imenujejo tudi antirahitični vitamin zaradi njegove aktivnosti pri zdravljenju rahitisa.
Vloga vitamina D v organizmu je takšna, da je vitamin D bolj hormon, kot vitamin. Namreč, njegova vloga je zadrževanje koncentracije kalcija in fosfatov v plazmi. Vitamin D se v organizmu kemično modificira in požene absorpcijo kalcija iz tankega črevesa. Brez njega ni mogoče absorpcija kalcija iz črevesa. S hrano se običajno vnašajo provitamini vitamina D, njihovo pretvarjanje v vitamin D pa se dogaja v koži pod vplivom UV-A žarkov iz sončne svetlobe. Zato je za aktivnost vitamina D neobičajno pomembna normalna izpostavljenost soncu. Vitamin D je izjemno pomemben pri rasti in razvoju otrok, ki so jim potrebne zadostne količine kalcija in fosfata za izgradnjo kosti. Otrokom ponavadi ni potrebno več vitamina D, kot odraslim. Poleg tega je vitamin D pomemben tudi za dobro delovanje imunskega sistema človeka.
Največ vitamina D je v olju ribjih jeter in v ribjem mesu. Nekoč so otroci morali jemati ribje olje, kar je bilo zelo neprijetno zaradi neprijetnega okusa in vonja, danes pa so na tržišču dostopni posebne farmacevtske oblike ribjega olja brez neprijetnega vonja in okusa.
Poleg tega so z vitaminom D bogati še mleko in mlečni proizvodi, žitarice, kvas in jajca.
Primanjkljaj vitamina D je ponavadi povezan s slabo prehrano, do manjka pa lahko pride tudi v primeru nezadostne izpostavljenosti sončni svetlobi in to pri otrocih, ki ne preživijo zadosti časa na odprtem. Posledica primanjkljaja vitamina D pri otrocih je bolezen rahitis. Kot posledica kroničnega primanjkljaja kalcija in fosforja privede do zaostajanja v rasti in do deformacij v skeletu, predvsem dolgih kosti. Kosti postanejo mehke in lomljive, zobje rastejo počasi in postajajo defektni. Pri odraslih pa prihaja prihaja do osteomalacije. Izginja kalcij iz kosti, kosti postajajo lomljive, eventuelni zlomi kosti pa se zelo težko in počasi zarastejo.
Vitamin D se niti slučajno ne sme jemati samoiniciativno.  V primeru kroničnega predoziranja z vitaminom D pride do številnih prizadetosti. Celo še več, v kolikor se jemlje v prevelikih količinah, postane vitamin D izjemno strupen. Znani so tudi smrtni primeri zaradi predoziranja z vitaminom D.
Pri pretiranem jemanju vitamina D pride do povečanja koncentracije kalcija v krvi, kar se imenuje hiperkalcijemija. Simptomi so utrujenost, glavobol, prebavne motnje, izbuba teže, anemija, depresija in visok krvni tlak. Lahko pride do trajnih poškodb srca, arterij, pljuč in želodca, ledvic in trebušne slinavke. Ponekod je izid lahko fatalen!
Pri otrocih pride do zaustavljanja rasti, ki nikoli več ne more biti v popolnosti korigiran. Posebno nevarno je predoziranje vitamina D v nosečnosti. Nikoli se niti slučajno ne sme prekoračiti predpisana doza vitamina D!
Vitamin D lahko pomaga pri rahitisu, osteoporozi, osteomalaciji, hipoparatireodizmu, psoriazi in hipokalcijemiji. Vitamin D se ne sme uporabljati pri hiperkalcijemiji, lupusu vulgarisu, revmatidnem artritisu, v preventivi kratkovidnosti, v terapiji s kortikosteroidi, pri vnašanju analoga vitamina D.

Alfa-tokoferol (vitamin E)
Vitamin E je v bistvu mešanica kemijskih sorodnih spojin, ki se imenujejo tokoferoli. Najbolj znan in najpomembnejši od njih je alfa-tokoferol. Zaradi njegovih antioksidantivnih lastnosti so ga proglasili za »vitamin mladosti«.
Vloga vitamina E je še vedno nejasna. Vitamin E je antioksidant, ki skupaj s selenom iz hrane preprečuje oksidacijo polinezasičenih maščobnih kislin iz celične stene. Reagira s prostimi radikali in jih nevtralizira, zaradi tega ima verjetno pomembno vlogo pri zaščiti DNK pred poškodbami. Pomemben je tudi za ohranjanje in razvoj funkcij živčnega in mišičnega sistema.
Bogati izvori vitamina E so rastlinska olja, kot olje pšeničnih klic, sončnično olje, olje  kuruznih zrn, semenke sončnice, bademi, kikiriki, jajca in nekateri mlečni proizvodi (margarina). Zelo pogosto proizvajalci olja dodajajo v olje vitamin E.
Primanjkljaj vitamina E je v glavnem redek. Šele z dolgotrajno nezadostno prehrano tekom nekaj mesecev se lahko pojavijo simptomi primanjkljaja vitamina E – anemija, prizadetost absorpcije maščob, bolečine žolča in podobno.
Vitamin E lahko pomaga pri preprečevanju srčnih obolenj, zmanjšanju LDL holesterola, dvigovanju odpornosti, preprečevanju malignih obolenj (rak), abetalipoproteinemiji, gastrektomiji, bolezn jeter in žolčnega sistema, črevesnih boleznih, pri cistični fibrozi, kajenju in alkoholizmu.

Fitomenadion (vitamin K)
Vitamin K je kofaktor pri strjevanju krvi.
Fitomenadion je vitamin K1. Kadar govorimo o vitaminu K, je treba omeniti, da razlikujemo med tremi različicami vitamina K – fitomenadion (vitamin K1 ali fitil-2-metil-1, 4-naftokinon), ki se nahaja v rastlinah in takšnega dobivamo s hrano. Z odcepljenjem fitilne skupine v črevesu in to s posredovanjem rdečih bakterij nastane menadion ali vitamin K3. On se v organizmu delimično prevtarja v menakinon (difarenzil ali farenzil-geranil-geranil--2-metil-1, 4-naftokinon), ki je fiziološka oblika vitamina K, imenuje se tudi vitamin K2. Dnevna potraba za vitamin K znaša 1 mg.
Vitamin K je neizogiben za sintezo faktorjev II, VII, IX in X v jetrih. Je koencim v gama-karboksilaciji bočne verige glutaminske kisline. Nastala karbokski-glutaminska kislina je že vezana na faktorjih strjevanja, lahko pa veže kalcijev ion in tvori kompleks.
Aktivna forma vitamina K je hidrohinonski derivat, ki je oksidiran v vitamin K-2, 3-epoksid tekom gama-karboksilacija glutaminske kisline, zatem pa regeneriran s posredovanjem epoksid reduktaze, pri čemer se koristi NADH kot koencim.
Fitomenadion se uporablja za zaustavljanje krvavitev ali zmanjšanje nevarnosti zaradi krvavenja, povzročenega z močno hipoprotrombinemijo (t.j. primanjkljaj faktorjev koagulacije II, VII, IX in X) zaradi npr. predoziranja ali zastrupljanja z antikoagulancijami dikumarolskega tipa ali njihove kombinacije s fenilbutazonom, oziroma drugih oblik hipovitaminoze K (npr. prizadetost v delovanju jeter ali čreva, dolgotrajno zdravljenje z antibiotiki, sulfonamidi ali salicilati). Takrat se uporablja v odmerku 10-20 mg oralno. Tako velika doza je pomembna, da se dikumarolski antikoagulant odstrani z veznega mesta z zadostno količino vitamina K. Prav tako se uporablja za preprečevanje in zdravljenje krvavitev pri novorojencih v odmerku 1-2 mg.
Primanjkljaj vitamina K je redek, ker ga je povsod dovolj v hrani. Njegova absorpcija je odvisna od prisotnosti žolčnih soli v črevesju in je zmanjšana, če žolča ni dovolj. To je v primeru bolezni žolčnega trakta. Prav tako se lahko pojavi, če je prizadeta rdeča mikroflora, ker vitamin K prihaja v krvni obtok po tem, ko rdeče bakterije rastlinski fitomanadion (vitamin K1) predelao v menadion (vitamin K3, ki v organizmu prehaja v fiziološko formo vitamina K – menakinon oziroma vitamin K2). Potem, močen manjko vitamina K se lahko pojavi, tudi če ga je dovolj, v primerih zastrupitve z antagonisti vitamina K. Takšno zastrupljanje nastane redko z zastrupitvami z zdravili, med tem ko je večina strupov za zastrupljanje podgan in miši antagonistov vitamina K in slučajno zastrupljanje z njimi povzroči močno življenjsko nevarno koagulopatijo.
Prav tako se lahko pojavi pri novorojenčkih v primeru, da mati ni imela zadostne količine vitamina K tekom nosečnosti.

bigN je napisal/a: Pedja, a bi lahko napisal še priporočljive doze za športnika?

Sportniki vsekakor rabijo vec. Koliko tocno, pa je odvisno od ogromno faktorjev...tukaj so intervali dnevnih potreb za sportnike:

http://www.the-xtreme.com/index.php?topic=1036.0

Natan Hojč je napisal/a: Pedja, a bi lahko napisal še priporočljive doze za športnika? Sportniki vsekakor rabijo vec. Koliko tocno, pa je odvisno od ogromno faktorjev...tukaj so intervali dnevnih potreb za sportnike: http://www.the-xtreme.com/index.php?topic=1036.0

..

ODLICNO....

JA SAM MU SAMO DAO SMERNICE AKO VEC NECE DA TRAZI..

DAKLE..30-40% VECE DOZE OD RDA JE SASVIM OK

Ful hvala za odgovore, pa čeprov so zeloooo široko postavljeni mejniki...